Пандемија КОВИД-19 привремено је зауставила производњу, смањила међународну трговину, редуковала међународни саобраћај и тиме изазвала катастрофалне последице по привреду.
Сведоци смо и застоја и прекида у ланцима снабдевања, смањења улагања и увоза/извоза, трговине на велико и мало, потрошње, затварања образовних и истраживачких институција – и с тим повезаних банкротстава малих и средњих предузећа, масовне незапослености и растућег сиромаштва.
Да ли ће пандемија заувек променити поредак у свету и прети ли опасност од велике задужености и земљама Запада?
О томе у чланку у прилогу.
Свет после короне: Држава благостања или неолиберално варварство?
Професор Чосудовски, познати анти-либерални економиста и директор портала „Глобална истраживања“ чије је седиште у Канади, сматра да је криза изазвана корона вирусом владајућим неолибералним круговима у свету добродошла у борби за даље учвршћење сопствене хегемоније. Као неко који је десет година провео у земљама Азије, Африке, Латинске Америке, Источне Европе и Балкана, био је у прилици да буде сведок наметања разних „програма структурног прилагођавања“ у режији Међународног монетарног фонда и свих зала која су они доносили. Основни елемент свих тих интервенција била је економска манипулација и мешање у унутрашње политичке токове, што је доводило до правих катастрофа и на крају Чосудовског навело да своју књигу посвећену деловању Фонда назове „Глобализација сиромаштва“. Пад реалних зарада, нестајање читавих грана, масовна незапослениост, демонтажа система јавног здравства и сиромаштво биле су само неке од последица „стабилизујућег“ деловања Фонда.
Пандемија је створила предуслове да се са програма „структурног“ пређе на програм „глобалног прилагођавања“. С обзиром да је у највећем броју случајева једина алтернатива која је стајала пред властима била привремено заустављање производње, смањење међународне трговине и редукција међународног саобраћаја, последице по привреду биће катастрофалне. Већ сада смо сведоци застоја и прекида у ланцима снабдевања, смањења улагања и увоза/извоза, трговине на велико и мало, потрошње, затварања образовних и истраживачких институција – и с тим повезаних банкротстава малих и средњих предузећа, масовне незапослености и растућег сиромаштва.
Последице ће бити: масовна концентрација богатства и корпоративног капитала; дестабилизација малих и средњих предузећа, услужних делатности и пољопривреде, што ће (после банкрота) олкшати њихово преузимање од стране „великих“; дестабилизација тржишта рада и даље сужавање права радника; велики раст незапослености; смањење зарада; силовит раст спољног дуга; и лакша приватизација преосталог дела јавног сектора. Идеални услови за тријумф неолиберализма у његовој нацрњој варијанти и огромна добит за оне који су нас све ове године њиме замајавали: власнике крупних капитала и све оне који су на неки начин у њиховј служби - у економскоj, друштвеноj, културној и политичкоj сфери.
Уместо да покаже разумевање за велике инвестиционе подухвате националних влада, ММФ је за њих – како је најавила његова директорка Кристалина Георгиева – припремио преко 1000 милијарди долара за зајмове који ће их коначно гурнути у дужничко ропство. „Најрањивијим члановима“ он већ нуди средства за сервисирање дуга и обећава да неће постављати услове за његово трошење, али остаје чињеница да ће се дуг увећавати и кад-тад морати враћати. На делу је најтврђа варијанта неолиберализма која пре води расту незапослености и сиромаштва, него опоравку.
Као последица кризе дуг ће, дакле, додатно порасти, а тиме и могућност исисавања животних сокова дужника и политичког уцењивања. Владе би стога морале на време мислити о томе како да се спасу од ММФ-ових операција „избављења“.
Опасност од велике задужености надноси се не само над земље Трећег света, него и над земље Запада где су националне владе од почетка кризе дале велика средства за борбу против пандемије, избављење предузећа, социјалне услуге и накнаде за незапосленост. Поред свих тих издатака, прилив у буџет је због пада привредних активности и запослености све слабији. Стога и тамо кредитори стичу моћ да утичу на економске и политичке одлуке влада и странака. Чак и у у САД - где је дефицит федералне владе у 2019. порастао за 26 одсто и износи 984 милијарде долара!
У раљама крупног капитала, државе ће бити принуђене да се приватизују. Чосудовски тврди да се ради о намери да се у што већем броју земаља, под будним оком финансијера, приватизацију читаве државне структуре и сви нивои власти. Притом ће „љуштура“ наизглед суверених влада које раде у интересу народа, опстајати. У САД приватизација је почела одоздо, од општина (Детроит је фактички већ приватизован 2013, а некада моћни Ванкувер и Њујорк су без средстава), а са све већим бројем локалних самоуправа пред банкротом, могућност да се она успешно спроведе само ће расти. Истовремено, дуг домаћинстава у тој земљи достигао је цифру од око хиљаду милијарди долара, при чему влада није учинила ништа како би се каматне стопе смањиле.
И док многи интелектуалци кризу схватају као „пораз неолиберализма“, „прекретницу у светској историји“ и „прилику да се граде нови облици социјализма“ или бар „обнови социјал-демократија“, чињенице указују на супротно. Икона међународне реал-политике, Хенри Кизинџер, човек који је 1974 изјављивао да је „смањење становништва Трећег света приоритет западне политике“, сада изјављује да ће„пандемија корона вируса заувек променити поредак у свету“.
Постаје све oчигледније да нам прети опасност обнове неолиберализма, који ће - ослоњен на силе глобалног капитализма, у условима у којима преовладавају стрепња и страх и где се државе све више приватизују, а велики део запослених и народа остаје лишен средстава и права - прибегавати све ауторитарнијим облицима владања. Без нове стратегије борбе против структура глобалног капитализма и акције усмерене на њихово зауздавање (или промену?), Нови Светски Поредак којим су нас теоретичари завере деценијама плашили може постати наша стварност.