Вести

Економско и социјално управљање ЕУ ради брзог, јаког и одрживог опоравка

Кључни захтеви ЕКС

А) Када се криза заврши и фискална политика нормализује, најважније је избегавати грешке из прошлости. Након деценије штедње и смањења зарада у име фискалне консолидације, са резултатима који су погоршали неједнакости у друштву и раду, сада је време за стратегију опоравка која се заснива на амбициозном, праведном и инклузивном приступу. Потребно нам је ново економско и социјално управљање, са новим параметрима и правилима, где су људи у центру агенде, са циљем да се повећа јавна потрошња и инвестиције које би подржале еколошку и дигиталну транзицију.
Б) ЕКС се залаже за праведнију европу, која је утемељена на фундаменталним вредностима, али са обновљеним уговорима који боље служе Европском стубу социјалних права, Европском зеленом договору и Циљевима одрживог развоја у Агенди УН 2030.
В) Наши предлози циљају на брз, јак и одржив опоравак интегрисаније Европе чији је примарни циљ да заштити и оснажи људе. Повећавање ресурса тако што се повећа буџет за барем 2% Бруто националног дохотка треба да подржи изградњу фискалног капацитета како би се обезбедили инструменти који би у периоду после кризе генерисали 3 милијарде евра за инвестиције, запошљавање и здравствени систем.


Г) Потребне су јаке институције ЕУ које поштују социјални уговор према коме је Европски социјални дијалог стуб којим се руководи, а одрживи развој водећи принцип. Фискалне, економске и социјалне циљеве треба ујединити како би се њихов утицај проценио у односу на отварање квалитетних радних места и повећање зарада.
Д) Ново економско и социјално управљање ЕУ треба да се базира на пуној запослености са квалитетним радним местима, инклузивном друштву и већом јавном потрошњом и инвестицијама, а нарочито на квалитетном здравству, социјалној заштити за све и заштити угрожених група. Посебну пажњу треба посветити условима за жене и младе. Треба стимулисати јавне и приватне инвестиције, уз подршку прилагодљиве монетарне политике Европске централне банке и уз пуно запослење и стабилност цена.
Ђ) Инвестиције треба промовисати помоћу фискалног капацитета и златног правила за јавне инвестиције. У исто време, потребне су хитне мере којима би се вишкови на текућим рачунима неких држава чланица довели у равнотежу.

Општи принципи

Неки аспекти тренутног економског руковођења су застарели, нарочито у периоду после пандемије. Синдикални покрет је убеђен да ново управљање мора да буде праведно и да циља на пуну запосленост, да стреми ка бољим условима рада и живота Европљана, ка отклањању неједнакости и сиромаштва, поштујући животну средину. Ово треба да буде подржано амбициозним акционим планом како би се применио Европски стуб социјалних права, чиме се повећава контрола и одговорност за постигнуте резултате.
Реформисано управљање ЕУ треба да донесе јасан, амбициозан и координисан план опоравка ЕУ који би се позабавио ситуацијом коју је изазвала криза. Тај план треба да подржи фискални стимуланс помоћу кога ЕУ може да мобилише ресурсе и инвестиције како би решила питање рецесије и незапослености.
Пандемија води Европу у веће економске разлике и социјалне изазове које хитно треба решити. Државе чланице су позвале људе да уложе заједнички напор како би се тешкоће, које су погодиле популацију ЕУ, превазишле. То је вежба солидарности, али са изуетно фрагментираним одговорима. У исто време, мере, као што је SURE, би могле да доведу до даље интеграције ЕУ.
Најважније је направити процену средњерочних и дугорочних ефеката пандемије на различите економске секторе и на тржиште рада, и поново проценити социјалну политику која поспешује економију и запошљавање. Подршка приходима, велика покривеност и делотворност социјалних трансфера омогући ће да се одржи ниво потрошње, и да се заузврат стимулише економски опоравак.
У овом циљу Вишегодишњи финансијски оквир би се подигао за највише 2% европског бруто националног дохотка, што би генерисало до 3.000 милијарде евра за инвестиције, путем заједничког инструмента ЕУ за дугове, што би било пдржано већим ресусрсима ЕУ. Ресурси Еу би с емогли проширити додељивањем дела створеног дохотка и спровођењем новог система опорезивања, као што је европски дигитални порез, европски финансијско трансакциони порез, европски механизам за гранично прилагођавање емисије угљеника и порез на пластичан отпад који се не рециклира.
Државе чланице би могле да дају допринос тако што би: спроводиле европске акције против утаје пореза кроз примену Базе за заједнички консолидовани корпоративни порез; интегрисале фирме које су дигитално присутне са минималним корпоративним порезом од 25%; наметнуле додатно опорезивање на екстра профите у неким секторима; појачале напредовање шема пореза на доходак; интегрисале капитал и добитке од некретнина; учиниле да системи опорезивања више поштују животну средину. Убирање пореза би ојачало европске институције и смањило дуговања ЕУ.
Овакав оквир би обезбедио базу за нову Европску монетарну унију која би имала фискални капацитет за издавање инструмената за дугове, што би била безбедносна мера за повећање способности ЕУ да одлучно дела у борби против вируса корона и финансира неопходне инвестиције како би Зелени договор успео. Коначно, очекивана фискална способност би се претворила у државну благајну која би циљала на евро зону, али би била отворена и за све државе чланице ЕУ, издавала би обвезнице за јавне инвестиције и убирала порез на европској бази ради интегрисаније ЕУ која подржава зелену транзицију и социјалну правду.
ЕУ треба да ојача социјални и еколошки модел и обезбеди просперитетну будућност за све људе. Економско управљање треба да промовише владавину права у целој ЕУ.

Ново економско и социјално управљање ЕУ

Пуна запосленост, еколошка транзиција, конвергенција услова рада и живота и јачање социјалне заштите треба да буду у центру новог оквира о руковођењу, а да се притом обезбеди фискалана одрживост, која се мери интересовањем посвећеном обезбеђивању и рефинансирању јавних дугова као деоница БДП. ЕКС тражи укидање фискалног уговора и темељно преиспитивање пакта за стабилност и развој.
Европска централна банка треба да утиче на пуну запосленост и стабилност зарада, и треба јој дозволити да делује као крајњи зајмодавац кроз програме квантитативног олакшавања, када је то неопходно.
Фискални циљеви треба да се везују за циљеве по земљама, са већим акцентом на разлике између каматних стопа и очекиваних стопа раста. Адекватна политика средњерочног планирања, у вези са фискалним циљевима и реформама, треба да промовише пуну запосленост, социјалну правду, универзални приступ квалитетном здравству и социјалном осигурању, адекватној и делотворној социјалној заштити за све и еколошку транзицију. Одрживост јавних финансија треба проценити у односу на ово.
ЕКС је против Фискалног уговора; сматра да оквир који се користи као фискални водич ЕУ доноси процикличност, а недостаје му транспарентност; сматра да законодавство од шест делова и измене које су уследиле нису смањили процикличност фискалне политике и у неким државама чланицама нису спречили смањење јавних инвестиција током протекле деценије.
У овом погледу, могу се разумети тешкоће држава чланица да испоштују фискална правила. Строго спровођење Пакта за стабилност и развој и законодавство са тим у вези би још више отежало развој и запошљавање јер би проузроковало политику чији је приоритет смањење дефицита на уштрб економског развоја, социјалних и еколошких питања, без јасног утицаја на одрживост дугова.
Обновљени Пакт за стабилност и развој треба да промовише запошљавање, универзално квалитетно здравство и социјално осигурање, социјалну заштиту и адекватну еколошку транзицију. Јавни дефицит и дуг треба да се изведу из ових циљева, а не из арбитрарних правила. Овакав дефицит неће повећати каматну стопу јер ће ЕЦБ утицати на пуно запослење и стабилност цена. Стога, питање координације треба да се примени не само на фискалну политику, већ и на монетарну политику која се примењује на нивоу ЕУ.
ЕКС захтева да јавне инвестиције у инфраструктуру, нерочито за образовање високог квалитета и обуку, здравствену негу и истраживачке системе, не треба рачунати када се процењују нивои националног дефицита. Ово је нарочито релевантно у економском успоравању када су фискални множитељи високи. Златно правило за јавне инвестиције би дозволило да се јавне инвестиције финансирају путем дефицита.
Исправљање макроекономске неравнотеже, нарочито у текућем билансу, треба да буде предмет координисанијег и систематичнијег приступа у оквиру евро зоне. Као први корак у овом правцу било би уједначавање вишкова на текућем билансу и дефицита. Опет, као и код фискалне политике, координисању не треба тежити путем нациоанлне политике, већ разматрањем европског агрегата. Последње али не и мање важно, политику која има за циљ да избегне макроекономску неравнотежу треба координисати помоћу социјалних и фискалних правила: а та правила треба да буду компатибилна са пуном запосленошћу и стабилном инфлацијом.
Европски семестар ће циљати на адекватну заштиту за све људе, укључујући постављање минималних стандарда за ЕУ када је потребно појачати конвергенцију услова рада и живота. Да би се то постигло, укључење социјалних партнера је јако важно, и у погледу јачања поштовања Семестра са више социјалног дијалога на свим нивоима.
Европски семестар треба да стабилизује економију ЕУ, одржава висок ниво јавних инвестиција и утиче на значајније присуство аутоматских стабилизатора запошљавања на нивоу ЕУ.
Приватне инвестиције треба подстицати, стварати повољнију средину за инвестиције. Регулативу фонда ''ИнвестЕУ'' треба променити тако да шири социјални простор, дајући прецизне услове социјалних инвестиција, а да притом не дозвољава приватно присвајање, а нарочито не дозвољава јавно-приватна партнерства која би заменила директно јавно присвајање, указујући на Европски стуб социјалних права, уз солидан утицај на радна места кроз финансиране акције. Друга промена би била да се обезбеди учешће ЕКС у руковођењу. Током текућег периода финансијска политика треба да има посебне мере подршке за туризам, да ревидира и измени регулативу европских структуралних и инвестиционих фондова.

Јачање социјалне димензије економског управљања

ЕКС је убеђена да снажан план опоравка може да се ослони само на отпоран социјални модел. Ново економско и социјално управљање треба да садржи регулаторни и финансијски оквир који укључује социјални напредак, демографску промену, климатску неутралност и економски развој. Излазак из пандемије наглашава величину таквих изазова.
Како се Европски стуб социјалних права примењује кроз Европски семестар, круцијално је да у овом историјском тренутку економско управљање више промовише и обезбеди социјалне инвестиције и инвестиције у вештине, образовање и обуку, квалитетно здравство, социјално осигурање, помоћ при тражењу посла и социјалну заштиту.
Спровођење Европског стуба социјалних права значи да ће државе чланице добити заједничко законодавство које ће бити усвојено и/или ће садржати заједничке социјалне циљеве у циљу ближе сарадње, координације и солидарности. Ово је сада још потребније јер ћемо се суочавати са негативним последицама пандемије по здравље, запошљавање, социјалну и економску сферу. Резолуција ЕКС о акционом плану за спровођење Европског стуба социјалних права обезбеђује мере за јачање минималних стандарда за све раднике у Европи и промовисање уједначавања на вишем нивоу, нарочито путем европског семестра.
Европски семестар треба да се бави одрживошћу и приступом здравственим службама. Недавно објављени документ ЕКС указује на лош утицај Пакта за стабилност и развој на квалитет, приступ и приступачност јавног здравства и социјалног осигурања за старије. Шта више, у вези са БЗР, од изузетне је важности развити и истрајавати на захтевима за нулту толеранцију несрећа са смртним исходом и на превенцији несрећа на раду.
Европски стуб социјалних права треба да помогне у обезбеђивању заштите за раднике на радном месту, подстичући економију и запошљавање, и подржавајући опстанак радних места и исплату прихода, нарочито када се ради о угроженим групама (као што су жене јер су оне мање плаћене и исувише заступљене у сектору неге, и млади јер су обично са уговорима за привремене послове).
Инвестиције у квалитетно запошљавање, интеграцију у тржиште рада и једнаке шансе круцијалне су за стварање система социјалне заштите који има велику покривеност, који је делотворан, адекватан и одржив. Ово, а нарочито пензиони систем, треба да се ослања на јавни трошак који се развија уз демографске трендове, како би се обезбедило да свако у позним годинама има право да живи достојанствено. Економско и социјално управљање би боље функционисало ако би минимална зарада гарантовала приход којим се могу задовољити есенцијалне потребе људи и оних који од њих зависе.
Посебну пажњу треба посветити чињеници да ће у годинама које следе већи део популације имати више од 65 год. Наш здравствени систем, систем социјалне заштите и осигурања морају се ојачати како би могли да задовоље већу тражњу и припреме се за нове претње или нову појаву КОВИДА-19.
Недостатак социјалне равнотеже треба контролисати и бавити се њом на основу ажуриране социјалне бодовне табле. Потребно је ревидирати макроекономску неравнотежу и време је да се она интегрише у социјалну процедуру неравнотеже. Идентификовање социјалне неравнотеже треба да доведе до стварања препорука по државама како би се те неравнотеже исправиле у одређеном временском року.
Јавни трошак треба да буде усклађен са стварним потребама које настају из демографских и технолошких промена. Нето трошак влада треба да се развија у складу са потребама све старије популације и запошљавања. ''Цена старења'' најтеже пада угроженим групама, где се старији и даље третирају као економски трошак. Нови економски модел треба да обезбеди право да се ''стари достојанствено''.
У светлу пандемије и ради побољшавања услова живота, укључујући услове за старије, Циљ 3 (Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за све у свим животним добима) треба да има већи утицај на економско и социјално управљање.
ЕКС верује да Циљ 8 (Промовисати одржив, инклузиван и континуиран економски развој, пуно и продуктивно запослење и достојанствен рад за све) помаже економијама да достигну циљеве из Агенде 2030. Овај циљ уједињује развој, производњу, очување животне средине, запошљавање и квалитетна радна места.
Пошто ће економско и социјално управљање подржати Европски зелени договор, потребна је праведна транзиција. Ово почиње очувањем прилика за посао и нивоа запошљавања. Да би се ово десило, потребно је да радници буду уверени да имају сигуран посао или приход који је довољан за очување доброг животног стандарда.

 

Социјални дијалог

Социјални дијалог је незаменљив алат за управљање кризом и политиком опоравка. За нас је то тродимензионални процес: дијалог са институцијама, колективно преговарање, информисање, консултовање и учешће радника.
Европски стуб сопцијалних права треба да обезбедити поштовање права на колективно преговарање и праведну надокнаду. Неопходно је успоставити једнак ниво моћи на унутрашњем тржишту и изазвати усаглашавање зарада на вишем нивоу кроз Европски семестар. У овом контексту, треба водити рачуна и о смањењу разлика у зарадама мушкараца и жена.
Тачка 4. Регулативе 1175/2011 о јачању контроле над буџетом и контроле и координације економске политике каже да социјални партнери треба да буду укључени у Европски семестар, тамо где је то прикладно, у складу са одредбама Споразума о функционисању Европске уније и националним закондавством. Међутим, ту не постоји јасна обавеза држава чланица које у ствари не поштују ову одредбу. Увешће се измена ове одредбе где ће националне владе бити у обавези да консултују социјалне партнере, уводећи критеријуме као што су добар тајминг, важност и прикладност консултација.

Економско и социјално управљање за економски опоравак

Економски и социјални утицај на текуће ванредне мере је огроман. Због тога нам је потребан дугорочни приступ који доводи у равнотежу потребу да се заштити јавно здравље и опасности по развој, који је у основи угрожен, запошљавање и све веће социјалне тешкоће. Подршка ванредним мерама мора да се настави и након укидања мера. ЕКС инсистира да Европска комисија настави са предлозима за ново економско и социјално управљање што пре, а да Савет ЕУ и Европски парламент поставе процес интеграција на пут социјалног напретка који служи становницима Европе.