Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић разговарао је данас са представницима синдиката културе о положају запослених у овом сектору и различитим аспектима који се односе на финансирање и статус запослених.

Вучевић je саслушао захтеве представника синдиката који се односе на повећање зарада у овом сектору и истакао да је спреман да се разговорима дође до конструктивног и конкретног предлога.

Представници синдиката културе обавестили су премијера да је извршена комплетна систематизација радних места у овој области, која броји око 10.500 запослених, а чија је просечна зарада испод републичког просека, и изразили спремност за решавање отворених питања кроз дијалог.

Договорено је да се у наредним данима одржи састанак са представницима Министарства финансија и Министарства културе и да се изађе са конкретним предлозима.

Састанку је присуствовао и министар културе Никола Селаковић.

ПРЕУЗМИ ДОКУМЕНТ

Мишљење Министарства заштите животне средине - ПРЕУЗМИ ДОКУМЕНТ

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Александар Вучић

Пошптовани Председниче,

Овом приликом желимо да Вас подсетимо да је 2014. године било смањење плата које се односило на јавни сектор. Када је 2015. године уследило повећање, сви су добили, осим запослених у култури, т.ј. култура је добила 0%.
Нажалост, ни после девет година култура није успела да досегне умањење од 5% тако да нам је већина запослених на минималној заради, иако многи раде на пословима са увећаним ризиком (књижничари у депоима, запослени у конзерваторским лабораторијама, сликарницама позоришта, архивари...),повећањем коефицијената и цене рада у 2023.години у јавном сектору дошло је до још веће диспропорције у односу на запослене у култури Србије,као и исплата помоћи од 10.000,00 после пандемије свима осим посленицима културе.
Управо је сада моменат да се укључите у решавање овог проблема и пружите подршку запосленима у култури који су у пандемији први отворили своја врата, одржавајући ментално здравље нације концертима, представама, приређеним изложбама, промовишући нашу земљу и на међународном плану на онлајн платформама,тако шт ћете помоћи у реализацији Иницијативе за побољшање материјалног и радно-правног статуса запослених у култури.

Срдачан поздрав,

Прилог: Иницијатива за побољшање материјалног и радно-правног статуса
запослених у култури

Самостални синдикат културе Србије
Драгана Ђорђевић,председник с.р.

Иницијатива за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури

Влада Републике Србије и репрезентативни синдикати у култури – Самостални синдикат културе Србије и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност” закључили су 15. децембра 2023. године Споразум o унапређењу материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Споразум).
Стране потписнице Споразума сагласиле су се да ће се приступити потребним активностима у циљу унапређења материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и у вези са тим утврђене су и приоритетне области унапређења, и то:
- унапређење одређених права, обавеза и одговорности из радног односа запослених у култури путем измена и допуна Посебног колективног уговора за запослене у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, сагласно дефинисаним областима унапређења и постигнутим социјалним дијалогом, потписан је 15. децембра 2023. године и објављен у Службеном гласнику Републике Србије („Службени гласник РС”, број 114/23).
- дефинисање предлога за измену утврђене висине основице и коефицијената за обрачун и исплату плата запослених у култури, кроз социјални дијалог са репрезентативним синдикатима;
- друга питања која су од утицаја на материјални и радно-правни положај запослених у култури.
У циљу спровођења Споразума, Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22. фебруара 2024. године (у даљем тексту: Закључак) образована је Радна група зa унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe (у даљем тексту: Радна група). Радну групу чине представници Министарства културе, Генералног секретаријата Владе, Републичког секретаријата за законодавство, Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Самосталног синдиката културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност”, сагласно тачки 3. Споразума којим су се стране сагласиле да ће радну групу чинити представници Владе и репрезентативних синдиката у култури.
Задаци Радне групе утврђени су у тачки 4. Споразума и тачки 2. Закључка, те је у складу са утврђеним задацима извршена анализа постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате запослених у култури и сачињена иницијатива за унапређење материјалног и радноправног положаја запослених у култури, коју се подноси Влади и надлежним министарствима, ради предузимања неопходних активности и мера које ће се разматрати приликом првих измена и допуна Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину, у складу са оквирима буџета Републике Србије.
У вези са напред изнетим, овом иницијативом Радна група у циљу унапређења материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, предлаже:
- повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама културе за 13% у односу на важећу основицу од 4.522,58 динара - увећана основица за 13% у односу на важећу основицу износи 5.110,52 динара.
Повећање основице за обрачун и исплату плате запосленима у установама културе се предлаже из следећих разлога:
- Основица за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама није јединствена, већ је у целокупном систему утврђено преко 10 различитих основица, те је потребно извршити делимично усклађивање основних плата запослених у установама културе са основним платама запослених у другим јавним службама, првенствено кроз увећање основице.
- Основице за обрачун и исплату плата у поједним јавним службама увећане су у септембру 2023. године, од када су и исплаћиване, а од наведеног повећања је изостављена основица за обрачун и исплату плата за запослене у установама културе, што је додатно утицало на неједнак положај запослених у установама културе у односу на запослене у другим јавним службама.
- За запослене у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, као и за запослене у предшколском образовању, основица за обрачун и исплату плата у износу од 4.312,53 динара, повећана је на 4.549,72 динара (Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године), која је потом повећана на 5.004,69 динара (Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023 од 25. децембра 2023. године) - примењује се за обрачун и исплату плате од јануара месеца 2024. године.
- Кумулативно увећање плата запослених у области просвете које се остварило у периоду од јануара 2023. године до јануара 2024. године износи 31%.
- За запослене у студентском стандарду, основица за обрачун и исплату плата у износу од 4.109,91 динара, повећана је на 4.335,96 динара (Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године), која је потом повећана на 4.769,56 динара (Закључком Владе 05 бр. 121-12572/2023 од 25. децембра 2023. године) - примењује се за обрачун и исплату плате од јануара месеца 2024. године.
- Закључком Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године повећане су и основице за обрачун и исплату плата медицинских сестара, здравствених техничара, односно других лица са завршеном одговарајућом високом, односно средњом стручном спремом здравствене струке, неговатељице.
- Запослени са средњом стручном спремом у установама социјалне заштите и здравственим установама чији је оснивач Република Србија, у септембру 2023. године остварили су повећање утврђене основице од 5.228,50 динара за 5,5 %, на основу Закључка Владе 05 бр. 121-8545/2023 од 18. септембра 2023. године. Важећа основица износи 5.751,35 динара за медицинску сестру, здравственог техничара, односно друга лица са завршеном одговарајућом високом, односно средњом школом здравствене струке.
- Закључком Владе 05 Број: 121-11121/22 од 29. децембра 2022. године, основица за обрачун и исплату плате запослених у установама културе износила је 4.111,44 динара, почевши од плате за јануар 2023. године, а тренутно важећа основица за обрачун и исплату плата за запослене у установама културе почевши од плате за јануар месец 2024. године износи 4.522,58 динара.
- Чак и са предложеним повећањем од 13 %, увећана основица у износу од 5.110,52 динара, била би нижа од важеће основице у социјалној заштити и здравственим установама, код којих су коефицијенти приближни коефицијентима у култури.
- На основу анализе основне плате (без увећања за минули рад, додатног коефицијента за руковођење и других увећања) запослених у установама културе, коју чини производ основице од 4.522,58 динара и одговарајућег коефицијента у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама, констатовано је да распон основних плата директора, односно управника у култури, позоришту, музичкој установи и Београдској филхармонији износи од 82.898,89 динара до 114.421,27 динара. Распон основних плата носилаца делатности са VII степеном стручне спреме у култури, позоришту, музичкој установи и Београдској филхармонији износи од 69.647,73 динара до 114.421,27 динара. Основне плате за сложеније административне и техничке послове са VII степеном стручне спреме су у распону од 69.647,73 динара до 92.260,63 динара. Радна места са стручним звањем са IV степеном стручне спреме са коефицијентом од 11,10 остварују основну плату у износу од 50.200,00 динара.
- Број запослених у установама културе који примају плату испод или до висине минималне зараде износи 1.796 лица и повећањем основице за 13% би се овај број смањио на 826 лица.
- У култури, према подацима из октобра 2023. године, запослено је 10.550 лица (Република Србија и АП Косово и Метохија – 2.222; АП Војводина – 880; јединице локалне самоуправе – 7.448), а како 1.796 лица примају плату испод или до висине минималне зараде, повећање основице за обрачун и исплату плата запослених у култури подразумева финансијске ефекте само за 8.754 запослених.
- Запосленима у установама културе није исплаћена помоћ у износу од 10.000 динара, која је 2023. године исплаћивана запосленима у другим делатностима.

- Увећање основице за 13% је оправдано и због повећања минималне цене рада. Минимална зарада у 2024. години је у односу на претходну 2023. годину повећана за 17%.
Повећањем основице за 13%, са постојеће основице у износу од 4.522,58 динара на 5.110,52 динара, према подацима којима располаже Министарство културе финансијски ефекат на буџет би износио 162.995.924,16 динара на месечном нивоу, односно 1.955.951.089,96 динара на годишњем нивоу.

У Београду, 3. априла 2024.

Овај нацрт Иницијативе за унапређење материјалног и радно правног положаја запослених у култури потписан је од свих учесника,
послата на мишљење Министарству рада,управе (дали су позитивно мишљење) и финансија (од финансија се чека мишљење).

У циљу спровођења Споразумом о унапређењу материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који су закључили представници Владе и репрезентативних синдиката у култури 15. децембра 2023. године и у складу са Закључком Владе 05 Број: 02-1367/2024-1 од 22. фебруара 2024. године образована је Радна група зa унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединицa локалне самоуправe, са задатком да изврши анализу постојећег нормативног оквира, којим се уређују права, положај и плате запослених у култури и да сачини и поднесе иницијативу за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури надлежним министарствима и Влади, ради разматрања и утврђивања.

Чланови Радне групе су представници Министарства културе, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Републичког секретаријата за законодавство и Генералног секретаријата Владе, као и представници Самосталног сидиката културе Србије и Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независностˮ.

Радна група је одржала четири састанка у периоду од 5 до 27. марта 2024. године на којима је анализиран постојећи нормативни оквир којим се уређују права, положај и плате запослених у култури, разматрани проблеми, као и предности и недостаци могућих решења за унапређење материјалног и радно-правног положаја запослених у култури.

Радна група је као један од приоритетних задатака разматрала могућност корекције износа основице, као елемента за обрачун и исплату плата запослених у култури, чије ће увећање имати посебан ефекат побољшања материјалног положаја свих запослених у култури.

Прва фаза рада Радне групе закључена је иницијативом за повећање основице која ће бити поднета надлежним министарствима и Влади до средине следеће седмице.

Радна група ће се у наставку рада бавити корекцијом Уредбе о коефицијентима свих запослених у култури.

Пројекат CultHeRit, у коме Самостални синдикат културе Србије учествује као партнер, спроводи се у оквиру Програма за регион Дунава и трајаће 30 месеци. То је иницијатива у којој учествује 13 институција културног наслеђа, као и њихови партнери из осам земаља у региону Дунава: Аустрија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Чешка, Мађарска, Румунија, Србија и Словенија.

Пројекат је званично почео у јануару 2024. и трајаће до јуна 2026. Током овог периода партнери у пројекту ће користи знање, искуство, ресурсе како би дошли до транснационалног модела запошљавања у сектору културе, са циљем да се побољша статус запослених.

Главни циљ пројекта је да се оптимизује тржиште рада увођењем позитивних промена у праксу запошљавања која се тренутно примењује у овом сектору; да се дефинише и тестира транснационални модел запошљавања у институцијама културног наслеђа; да се боље разумеју препреке при запошљавању и олакша приступ радним местима у културним институцијама у региону Дунава.

Омогућавањем младим људима да лакше приступе радним местима у овом сектору, пројекат ће допринети успоравању миграција високо образованих младих професионалаца и задржавању квалификоване радне снаге у сектору културе. Крајњи циљ пројекта CultHeRit је да рад у култури привуче младе људе и понуди им могућност напредовања у каријери. То ће се постићи елаборирањем и тестирањем могућих решења кроз кампање јавног заговарања и догађаје. Али ће се, пре свега, кроз компаративну анализу проценити тренутна ситуација прикупљањем информација и идентификовањем величине проблема.