Наша мисија: Заштита права и интереса запослених у институцијама културе Републике Србије

Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести

("Сл. гласник РС", бр. 94/2020)

Предмет
Члан 1

Овим правилником прописују се превентивне мере које је послодавац дужан да примени ради спречавања појаве и ширења заразне болести и отклањања ризика за безбедан и здрав рад запослених, као и лица која се затекну у радној околини, када надлежни орган прогласи епидемију заразне болести.

Обим примене
Члан 2

Овај правилник се примењује на свим радним местима у радној околини у којој се обавља рад изузев рада на терену и рада од куће.

План примене мера
Члан 3

Послодавац је дужан да, за сва радна места у радној околини, донесе план примене мера за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести, који је саставни део акта о процени ризика који се доноси сагласно закону и прописима из области безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да план примене мера, услед насталих промена које утичу на безбедан и здрав рад током трајања епидемије усаглашава са одлукама надлежног органа.

Садржина плана примене мера
Члан 4

Планом примене мера се утврђују мере и активности којима се повећава и унапређује безбедност и здравље запослених ради спречавања појаве епидемије заразне болести, као и мере и активности које се предузимају у случају појаве епидемије заразне болести у циљу безбедности и здравља на раду запослених и заштите присутних лица.
План примене мера обавезно садржи:
1) превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразне болести;
2) задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности;
3) мере и активности за поступање у случају појаве епидемије заразне болести.

Превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразних болести
Члан 5

Послодавац је дужан да на сваком радном месту у радној околини обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) пре почетка рада обезбеди писане инструкције и упутства о мерама и поступцима за спречавање појаве епидемије заразне болести, који садрже информацију о симптомима заразне болести;
2) у складу са могућностима, уколико није организован рад у сменама, изврши прерасподелу радног времена увођењем друге или треће смене са мањим бројем запослених;
3) спроводи појачану хигијену и дезинфекцију радних и помоћних просторија што укључује редовну дезинфекцију просторија и често проветравање радног простора;
4) обезбеди запосленима довољне количине сапуна, убруса, текуће воде и дезинфекционих средстава на бази алкохола за прање руку;
5) обезбеди редовно чишћење свих површина које се често додирују на радном месту, посебно просторија и опреме као што су тоалети, кваке на вратима, фиксни телефони, рачунарска опрема и друга опрема за рад;
6) уреди начин вођења евиденције о дезинфекцији радних и помоћних просторија коју организује и спроводи;
7) обезбеди израду упутстава за безбедан и здрав рад са извођачима радова, добављачима, дистрибутерима и спољним сарадницима;
8) организује и обезбеди редовно уклањање отпада и смећа (канте за смеће обложене пластичном кесом) из просторија тако да се могу испразнити без контакта са садржајем.
Послодавац је дужан да у случају појаве заразне болести код својих запослених обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) простор у коме је боравио запослени који је заражен се редовно физички и хемијски дезинфикује и проветрава;
2) поштују се процедуре уласка и изласка у просторије послодавца, користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду и друге мере заштите током процеса рада;
3) прецизно се дефинишу правци кретања запослених кроз радне и помоћне просторије;
4) организује се строга контрола кретања запослених из организационе јединице у којој је радио запослени који је заражен;
5) контакти запослених из организационе јединице у којој је боравио запослени који је заражен са другим запосленима се своде на нужне уз прописане мере заштите;
6) примењују се све друге мере по препоруци епидемиолога.

Задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности
Члан 6

Послодавац је дужан да у плану примене мера уреди обавезе и одговорности у вези са праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.
Проверу ефикасности примене мера безбедности и здравља запослених на раду код послодавца врши лице за безбедност и здравље на раду.

Послови лица за безбедност и здравље на раду
Члан 7

Лице за безбедност и здравље на раду у сарадњи са послодавцем планира, спроводи и подстиче примену превентивних мера, а нарочито:
1) учествује у изради плана примене мера;
2) припрема писана упутства и инструкције за безбедан и здрав рад у циљу заштите здравља запослених од епидемије заразне болести;
3) контролише примену мера које су утврђене у плану примене мера који доноси послодавац;
4) врши контролу коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду;
5) сарађује са државним органима и даје потребна обавештења о примени превентивних мера безбедности и здравља на раду.

Обавезе запосленог
Члан 8

Запослени је обавезан да:
1) спроводи све превентивне мере безбедности и здравља на раду како би сачувао своје здравље, као и здравље других запослених;
2) наменски користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица;
3) додатно брине о својој хигијени тако што ће редовно и правилно прати руке;
4) личну одећу држи одвојену од средстава и опреме за личну заштиту на раду и радног одела;
5) обавезно обавести послодавца уколико посумња на симптоме заразне болести код себе, код других запослених или чланова своје породице;
6) пре почетка рада прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за личну заштиту на раду и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице;
7) пре напуштања радног места, да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене;
8) у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених;
9) сарађује са послодавцем и лицем за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле додатне неопходне мере за безбедност и здравље на раду.

Прелазна и завршна одредба
Члан 9

План примене мера из члана 3. овог правилника послодавци су дужни да донесу у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.

Члан 10

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у,,Службеном гласнику Републике Србије".

 

Приоритети за KОВИД-19 економију

Џожеф Штиглиц за “Социјалну Европу”

У нади да ће рецесија изазвана пандемијом брзо ишчезнути, креатори политике треба да направе паузу и сачине листу свега што ће бити потребно за постизање одрживог опоравка. Најургентнији приоритети политике били су очигледни од самог почетка, али за њих ће бити потребни тешки избори и политичка воља.
Иако изгледа као давна историја, дуго се није десило да су се економије широм света почеле затварати као одговор на пандемију КОВИД-19. Почетком кризе већина људи је очекивала брзи опоравак, уз претпоставку да је економији потребан само кратак временски период. Након два месеца огромне бриге и гомиле новца, настављамо тамо где смо стали.
Била је то примамљива идеја, али сад је јул, а опоравак је вероватно фантазија. Постпандемијска економија ће вероватно бити анемична, не само у земљама које нису успеле да управљају пандемијом, већ чак и у земљама које су се добро снашле. Међународни монетарни фонд пројектује да ће глобална економија до краја 2021. бити једва већа него што је била крајем 2019 и да ће америчка и европска економија и даље бити око 4% мања. Макроекономија нам говори да ће потрошња пасти због ослабљених биланса стања домаћинстава и фирми, банкрота који ће уништити организациони и информациони капитал и понашања уз строге мере опреза изазване неизвесношћу тока пандемије и реакцијама политике на њу. Истовремено, микроекономија нам говори да вирус делује попут пореза на активности које укључују блиски контакт међу људима. Као такав, он ће и даље покретати велике промене у обрасцима потрошње и производње, што ће заузврат донети ширу структурну трансформацију. Ми из економске теорије и историје знамо да тржишта сама по себи нису погодна за управљање таквом транзицијом, посебно имајући у виду да је она била неочекивана.

Опширније...

Економско и социјално управљање ЕУ ради брзог, јаког и одрживог опоравка

Кључни захтеви ЕКС

А) Када се криза заврши и фискална политика нормализује, најважније је избегавати грешке из прошлости. Након деценије штедње и смањења зарада у име фискалне консолидације, са резултатима који су погоршали неједнакости у друштву и раду, сада је време за стратегију опоравка која се заснива на амбициозном, праведном и инклузивном приступу. Потребно нам је ново економско и социјално управљање, са новим параметрима и правилима, где су људи у центру агенде, са циљем да се повећа јавна потрошња и инвестиције које би подржале еколошку и дигиталну транзицију.
Б) ЕКС се залаже за праведнију европу, која је утемељена на фундаменталним вредностима, али са обновљеним уговорима који боље служе Европском стубу социјалних права, Европском зеленом договору и Циљевима одрживог развоја у Агенди УН 2030.
В) Наши предлози циљају на брз, јак и одржив опоравак интегрисаније Европе чији је примарни циљ да заштити и оснажи људе. Повећавање ресурса тако што се повећа буџет за барем 2% Бруто националног дохотка треба да подржи изградњу фискалног капацитета како би се обезбедили инструменти који би у периоду после кризе генерисали 3 милијарде евра за инвестиције, запошљавање и здравствени систем.

Опширније...