ПРИСТУПНИЦА (преузимање)

Наша мисија: Заштита права и интереса запослених у институцијама културе Републике Србије

Одговор Министарства финансија РС

Одговор Министарства финансија на последњи достављени Анекс, прослеђен је Министарству културе у петак 30.07.2020. године, а нама је Минсистарство културе проследило 3.8.2020. године.

Из мишљења Министарства финансија види се намера (НЕ)потписивања, обзиром на вишемесечно одлагање и игнорисање наших захтева. Што се тиче одговара Министарства финансија истичемо да на тврдњу како се финансира здравство, ништа није спорно, али је спорно да је ПКУ и Допуна ПКУ потписана од стране Владе РС министар Златибор Лончар и репрезентативни синдикатаи, а не Републички фонд за здравствено осигурање.

Поштовани, из Министарства финансија, не утврђује се финансирање овим Анексом као ни ПКУ, већ право, а то су две различите категорије. Игнорисањем потписивања, (напомињемо да на последњем састанаку у фебруару 2020. године, текст Анекса је био усаглашен, а шта се деслило за пар дана за нас је велики знак питања). Запослени у институцијама културе трпе велику неправду, наиме оболели од COVIDA примају 65% боловања а то је директно кршење потписаних међународних Конвенција. А за директоре у култури сугестија будите креативни, игноришите дознаке за боловањаи издајте решења за рад од куће. Овакав став је после Закључка Владе да Установе културе из области заштите почну са радом 22.04.2020. године (у том тексту нисмо то препознали али смо почели са радом).


Републички одбор Самосталног синдиката културе Србије
Драгана Ђорђевић,председник

image2016 05 04 083932

 

ОТВОРЕНО ПИСМО

Самостални синдикат културе Србије на захтев свог премијера, а то је наше чланство, диже свој глас како би шира јавност имала увид да једино запослени у култури нису потписали допуну ПКУ, иако смо први кренули са предлогом пре једанаест месеци у преговоре, али нажалост сви из јавног сектора потписаше са неким елементима из нашег предлога, али култура је остала без потписивања. Ко је то љут на културу? Ко се оглушио на безброј дописа упућених свим релевантним учесницима преговора? Зашто само запослени трпе последице немара,па оболели од короне примају 65% када су на боловању? На ова питања дo данас нисмо добили одговоре.

Самостални синдикат културе Србије за ових једанаест месеци урадио је све да до потписивања дође али очигледна је намера да се сва одговорност пребаци на неког другог а не на Владу Србије чија министарства су учествовала у преговорима.

Треба нагласити да запослени у култури имају најмање плате, најмањи број дана годишњег одмора, најмања остала права која имају остали запослени у јавном сектору, па вероватно је овај списак умањених права за културу био модел и да се не потпише допуна ПКУ.

Позивамо све директоре институција културе да буду КРЕАТИВНИ, а шта то подразумева нека нас контактирају путем мејла или телефона.

Београд, Самостални синдикат културе Србије
30.07.2020. Председник

Драгана Ђорђевић,ср

Одговор министарства културе на негативно мишљење министарства финансија

Јуче је стигло негативно мишљење министарства финансија на предложени Анекс допуне ПКУ и наше министарство је одмах одговорило аргументовано на
овакво мишљење.

 

МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА

Кнеза Милоша 20
БЕОГРАД

Поштовани,

Нашим дописом Број: 112-01-250/2019-01 од 14. јула 2020. године доставили смо вам, сагласно члану 46. став 1. Пословника Владе, ради разматрања и давања мишљења, текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Предлог), с образложењем, Предлогом закључка и Обрасцем ПФЕ.

Вашим дописом Број:110-00-322/2020-03 од 20. јула 2020. године доставили сте мишљење на наведени предлог којим нас обавештавате да остајете при мишљењу изнетом у вашем акту Број: 110-00-63/2020-03 од 13. фебруара 2020. године, у делу који се односи на измене и допуне важећег Посебног колективног уговора за уста¬нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, број 106/18) (у даљем тексту: Уговор).

Овим путем желимо да додатно образложимо предложену измену и допуне у члану 30. став 1. Уговора.

Чланом 3. Предлога предложена је измена подтачке (3) у члану 30. став 1. тачка 1) подтачке (3) која би гласила: „(3) здравствене рехабилитације запосленог;”. Наведном изменом не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 1. тачка 3) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20)).

Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 1) после подтачке (8) додаје нова подтачка (9) која гласи: „(9) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запослених у складу са општим актом.”. Наведном допуном не ради се о увођењу новог института, односно права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).

Чланом 3. Предлога предложена је допуна тако што се у ставу 1. тачка 2) после подтачке (4) додаје нова подтачка (5) која гласи: „(5) за 40 година рада проведеног у радном односу у висини подтачке (4) ове тачке увећане за 2%.”. За спровођење члана 3. Предлога којим се прописује ново право запосленом на исплату јубиларне награде и за 40 година рада проведеног у радном односу извршена је анализа потребних финансијских средстава за наредне три године (2020-2022). Као што смо навели у образложењу финансијских ефеката за укупно 178 запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе који би остварили ово право потребно је обезбедити финансијска средства у укупном износу од 27.921.135,00 динара. Напомињемо да је већ неколико запослених који би остварили ово право у међувремену преминуло од последица заразне болести „Ковид 19”. Такође, ни овом изменом не ради се о увођењу новог института, односно ексклузивног права само за запослене у установама културе јер оваква одредба већ постоји у посебним колективним уговорима других јавних служби, као у члану 107. став 4. тачка 4) Посебног колективног уговора за здравствене уста¬нове чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе („Службени гласник РС”, бр. 96/19 и 58/20).

Предложеном изменом и допунама у члану 3. Предлога свакако се не траже већа права за запослене у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, већ се ради само о покушају да се запослени у овим установама изједначе у својим правима са запосленима у осталим јавним службама, јер се у претходном периоду дешавало да запослени у култури често заостају за запосленим у другим делатностима.

Молимо вас да још једном размотрите достављени Предлог и дате позитивно мишљење на исти, а у циљу побољшања, односно изједначавања радноправног и социјалног положаја запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе са запосленима у осталим јавним службама.

С поштовањем,

М И Н И С Т А Р

Владан Вукосављевић

Опширније...

Текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста­нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, с образложењем

Поштованим,

У прилогу вам према договору, ради упознавања, достављам текст Предлога Посебног колективног уговора о изменама и допуни Посебног колективног уговора за уста­нове културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, с образложењем, Предлогом закључка и пропратним писмом које шаљемо Министарству финансија (наравно и осталим министарствима и законодавству), ради давања мишљења.

Наведене акте без одлагања доставићемо сутра на мишљење надлежним органима.

С поштовањем,
Никола Шеатовић

 

pdf ico ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР О ИЗМЕНАМА И ДОПУНИ ПОСЕБНОГ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА ЗА УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

 

pdf ico О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

 

 

Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести

("Сл. гласник РС", бр. 94/2020)

Предмет
Члан 1

Овим правилником прописују се превентивне мере које је послодавац дужан да примени ради спречавања појаве и ширења заразне болести и отклањања ризика за безбедан и здрав рад запослених, као и лица која се затекну у радној околини, када надлежни орган прогласи епидемију заразне болести.

Обим примене
Члан 2

Овај правилник се примењује на свим радним местима у радној околини у којој се обавља рад изузев рада на терену и рада од куће.

План примене мера
Члан 3

Послодавац је дужан да, за сва радна места у радној околини, донесе план примене мера за спречавање појаве и ширења епидемије заразне болести, који је саставни део акта о процени ризика који се доноси сагласно закону и прописима из области безбедности и здравља на раду.
Послодавац је дужан да план примене мера, услед насталих промена које утичу на безбедан и здрав рад током трајања епидемије усаглашава са одлукама надлежног органа.

Садржина плана примене мера
Члан 4

Планом примене мера се утврђују мере и активности којима се повећава и унапређује безбедност и здравље запослених ради спречавања појаве епидемије заразне болести, као и мере и активности које се предузимају у случају појаве епидемије заразне болести у циљу безбедности и здравља на раду запослених и заштите присутних лица.
План примене мера обавезно садржи:
1) превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразне болести;
2) задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности;
3) мере и активности за поступање у случају појаве епидемије заразне болести.

Превентивне мере и активности за спречавање појаве епидемије заразних болести
Члан 5

Послодавац је дужан да на сваком радном месту у радној околини обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) пре почетка рада обезбеди писане инструкције и упутства о мерама и поступцима за спречавање појаве епидемије заразне болести, који садрже информацију о симптомима заразне болести;
2) у складу са могућностима, уколико није организован рад у сменама, изврши прерасподелу радног времена увођењем друге или треће смене са мањим бројем запослених;
3) спроводи појачану хигијену и дезинфекцију радних и помоћних просторија што укључује редовну дезинфекцију просторија и често проветравање радног простора;
4) обезбеди запосленима довољне количине сапуна, убруса, текуће воде и дезинфекционих средстава на бази алкохола за прање руку;
5) обезбеди редовно чишћење свих површина које се често додирују на радном месту, посебно просторија и опреме као што су тоалети, кваке на вратима, фиксни телефони, рачунарска опрема и друга опрема за рад;
6) уреди начин вођења евиденције о дезинфекцији радних и помоћних просторија коју организује и спроводи;
7) обезбеди израду упутстава за безбедан и здрав рад са извођачима радова, добављачима, дистрибутерима и спољним сарадницима;
8) организује и обезбеди редовно уклањање отпада и смећа (канте за смеће обложене пластичном кесом) из просторија тако да се могу испразнити без контакта са садржајем.
Послодавац је дужан да у случају појаве заразне болести код својих запослених обезбеди примену превентивних мера, а нарочито следећих:
1) простор у коме је боравио запослени који је заражен се редовно физички и хемијски дезинфикује и проветрава;
2) поштују се процедуре уласка и изласка у просторије послодавца, користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду и друге мере заштите током процеса рада;
3) прецизно се дефинишу правци кретања запослених кроз радне и помоћне просторије;
4) организује се строга контрола кретања запослених из организационе јединице у којој је радио запослени који је заражен;
5) контакти запослених из организационе јединице у којој је боравио запослени који је заражен са другим запосленима се своде на нужне уз прописане мере заштите;
6) примењују се све друге мере по препоруци епидемиолога.

Задужење за спровођење и контролу спровођења превентивних мера и активности
Члан 6

Послодавац је дужан да у плану примене мера уреди обавезе и одговорности у вези са праћењем и контролом примене мера безбедности и здравља на раду.
Проверу ефикасности примене мера безбедности и здравља запослених на раду код послодавца врши лице за безбедност и здравље на раду.

Послови лица за безбедност и здравље на раду
Члан 7

Лице за безбедност и здравље на раду у сарадњи са послодавцем планира, спроводи и подстиче примену превентивних мера, а нарочито:
1) учествује у изради плана примене мера;
2) припрема писана упутства и инструкције за безбедан и здрав рад у циљу заштите здравља запослених од епидемије заразне болести;
3) контролише примену мера које су утврђене у плану примене мера који доноси послодавац;
4) врши контролу коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду;
5) сарађује са државним органима и даје потребна обавештења о примени превентивних мера безбедности и здравља на раду.

Обавезе запосленог
Члан 8

Запослени је обавезан да:
1) спроводи све превентивне мере безбедности и здравља на раду како би сачувао своје здравље, као и здравље других запослених;
2) наменски користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју безбедност и здравље као и безбедност и здравље других лица;
3) додатно брине о својој хигијени тако што ће редовно и правилно прати руке;
4) личну одећу држи одвојену од средстава и опреме за личну заштиту на раду и радног одела;
5) обавезно обавести послодавца уколико посумња на симптоме заразне болести код себе, код других запослених или чланова своје породице;
6) пре почетка рада прегледа своје радно место укључујући и средства за рад која користи, као и средства и опрему за личну заштиту на раду и да у случају уочених недостатака извести послодавца или друго овлашћено лице;
7) пре напуштања радног места, да радно место и средства за рад остави у стању да не угрожавају друге запослене;
8) у складу са својим сазнањима, одмах обавести послодавца о неправилностима, штетностима, опасностима или другој појави која би на радном месту могла да угрози његову безбедност и здравље или безбедност и здравље других запослених;
9) сарађује са послодавцем и лицем за безбедност и здравље на раду, како би се спровеле додатне неопходне мере за безбедност и здравље на раду.

Прелазна и завршна одредба
Члан 9

План примене мера из члана 3. овог правилника послодавци су дужни да донесу у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог правилника.

Члан 10

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у,,Службеном гласнику Републике Србије".

 

Приоритети за KОВИД-19 економију

Џожеф Штиглиц за “Социјалну Европу”

У нади да ће рецесија изазвана пандемијом брзо ишчезнути, креатори политике треба да направе паузу и сачине листу свега што ће бити потребно за постизање одрживог опоравка. Најургентнији приоритети политике били су очигледни од самог почетка, али за њих ће бити потребни тешки избори и политичка воља.
Иако изгледа као давна историја, дуго се није десило да су се економије широм света почеле затварати као одговор на пандемију КОВИД-19. Почетком кризе већина људи је очекивала брзи опоравак, уз претпоставку да је економији потребан само кратак временски период. Након два месеца огромне бриге и гомиле новца, настављамо тамо где смо стали.
Била је то примамљива идеја, али сад је јул, а опоравак је вероватно фантазија. Постпандемијска економија ће вероватно бити анемична, не само у земљама које нису успеле да управљају пандемијом, већ чак и у земљама које су се добро снашле. Међународни монетарни фонд пројектује да ће глобална економија до краја 2021. бити једва већа него што је била крајем 2019 и да ће америчка и европска економија и даље бити око 4% мања. Макроекономија нам говори да ће потрошња пасти због ослабљених биланса стања домаћинстава и фирми, банкрота који ће уништити организациони и информациони капитал и понашања уз строге мере опреза изазване неизвесношћу тока пандемије и реакцијама политике на њу. Истовремено, микроекономија нам говори да вирус делује попут пореза на активности које укључују блиски контакт међу људима. Као такав, он ће и даље покретати велике промене у обрасцима потрошње и производње, што ће заузврат донети ширу структурну трансформацију. Ми из економске теорије и историје знамо да тржишта сама по себи нису погодна за управљање таквом транзицијом, посебно имајући у виду да је она била неочекивана.

Опширније...