Вести

Увод

Због епидемије Ковид-19 предузете су и / или је у припреми широки спектар посебних мера и на нивоу ЕУ и на националном нивоу, које се тичу права радника и синдиката.
Међутим, први знаци већ указују на то да неке владе користе кризу Ковид-19 као алиби, као што је то учињено у оквиру економске кризе 2008, како би „привремено“ поткопале и гушиле људска права уопште, а посебно радничка и синдикална права. Владе уводе законодавне иницијативе за смањење синдикалних права било у областима слободе удруживања, структура / процеса социјалног дијалога, колективног преговарања и споразума и колективних акција. Срећом, захваљујући акцији коју су спровеле националне чланице ЕКС-а, уз пуну подршку ЕКС-а, зауставили су до сада ове покушаје, али далеко је од сигурног да неће покушати поново у тим земљама или да неће владе у другим земљама предузети исте те мере.

За ЕКС је то неприхватљиво, јер посебно у кризним временима људска и синдикална права се морају подржавати и чак побољшати. ЕКС стога позива да сваки одговор који сада дају међународне, европске и националне инстанце и власти треба да осигура да предузете мере и / или предвиђене мере не крше стандарде људских права, укључујући права радника и синдиката, већ да промовишу синдикате и колективно преговарање као ефикасан одговор на кризу и на путу ка опоравку.
За ЕКС је кристално јасно да су „Синдикална права = људска права“, стога свака мера Ковид-19 планирана / усвојена на нивоу ЕУ, али посебно на националном нивоу, мора поштовати основне принципе и обавезе као што је утврђено законом о међународним и европским људским правима и као што је између осталог утврђено Међународним пактима УН-а о грађанским и политичким правима и економским, социјалним и културним правима, конвенцијама МОР-а и Европском конвенцијом о људским правима и Европском социјалном повељом Савета Европе. Надаље, ЕКС подсећа да је свако одступање од или ограничавање људских права строго регулисано. Они треба да поштују саму суштину демократских принципа и владавине закона и могу се успоставити само под врло јасним и строгим условима и у и ограниченим околностима.
Одступања од или рестрикције синдикалних права су, као и за друга људска права, подједнако строго регулисане овим међународним и европским законским инструментима и телима која прате њихову примену
Таква одступања или рестрикције:
- могу само да се уведу у време рата или других јавних ванредних стања која прете животима људи
-треба да буду доследна са другим обавезаме државе по међународном закону
- могу се установити искључиво у сврху промовисања општег благостања у демократском друштву
- донета уз пуно поштовање демократских принципа владавине права
- треба да буду усвојена/имплементирана само када је неопходно
- примењена на антидискриминаторски начин
- треба да буду специфична у фокусу
- треба да буду пропорционална процењеном ризику
- треба да буду привремена и контролисана/праћена на редовној основи
- користећи наметљив приступ и
- сачињена и имплементирана кроз стални и интензивни дијалог са репрезентативним организацијама радника и послодаваца
I. Досадашње искуство показује мешовиту слику о поштовању синдикалних права у оквиру кризних мера Kовид-19, укључујући и нека национална искуства која највише забрињавају, али синдикати узвраћају!

ЕКС је обавештена да је, нажалост, било неколико покушаја на националном нивоу да се људска права, а посебно права синдиката, оставе по страни под изговором избијања Ковид-19 и на основама одржавања и поновног покретања економске активности. У Европи, али и широм света, уочена је тенденција злоупотребе хитних овлашћења/декрета за убрзање законодавних амандмана којима се ограничавају синдикална права, која су претходно предложена успешно блокирана због опозиције синдиката.
Док у неколико земаља владе у правилном (трипартитном) дијалогу и консултацијама са социјалним партнерима пружају хитне и одговарајуће мере (нпр. Финска, Холандија, Шведска), у другим земљама владе уводе, често "декретима о хитним случајевима", законодавне иницијативе за смањење радничких и синдикалних права. Акција коју су организовали национални синдикати уз подршку ЕКС-а до сада је зауставила неколико ових покушаја, али далеко је од сигурног да неће поново покушати иста и друге владе. Стога се ЕКС 30. марта обратио свим институцијама ЕУ тражећи између осталог:
- да државе чланице одустану од било какве иницијативе која има за циљ смањење зарада, права и заштите радника или подривања социјалног дијалога
- да Европска централна банка, све финансијске институције ЕУ и националних држава, Европска комисија и државе чланице поставе јасне услове за све врсте финансирања које се пружају компанијама, банкарском и финансијском сектору и услугама од општег интереса: без отпуштања радника, без смањења плата и права, нема поделе дивиденди корисницима јавних средстава.
- Неки национални примери мешања у права синдиката, који су пријављени ЕКС-у:
Хрватска
Хрватско министарство рада и пензионог система је крајем марта, а да се није информисало о консултацијама са синдикатима, израдило Закон о регулисању радних односа у околностима епидемије КОВИД-19 и донело неке значајне промене основних социјалних права, оних која су записана у хрватском Закону о раду.

Закон би “привремено“ између осталог:
- Омогућио послодавцима да смањују плате подзаконским актима предузећа до нивоа минималне плате и укину права радника на исплату једнократних материјалних права, али у пракси би то укинуло колективне уговоре и омогућило послодавцима да једнострано искључују одређене одредбе / материјална права из колективних уговора,
- Привремено суспендовало одређене одредбе Закона о раду допуштајући другачије регулисање права на накнаду плате у случају престанка рада због епидемије КОВИД-19, тј. умањења износа накнаде,
- Омогућио послодавцима да једнострано скраћују радницима радно време (и на тај начин снизио плате) једноставним додавањем анекса њиховим уговорима о раду,
- Омогућио послодавцима да организују годишњи одмор без претходног обавештења у трајању од 15 дана, а укинута би била и обавеза периодичних лекарских прегледа радника запослених на пословима са специфичним радним условима,
- Омогућио послодавцима да једнострано одлуче да организују рад на дислоцираном месту рада; и да неће бити изречене санкције послодавцима који су већ организовали рад на удаљености, али који нису осигурали заштиту безбедности и здравља,
- и на крају, закон би укинуо обавезу консултација послодавца са радничким саветом пре усвајања било које такве одлуке.

Након хитне и снажне реакције чланица ЕКС, Савеза самосталних синдиката Хрватске и Независних хрватских синдиката и уз пуну подршку ЕКС (као и ЕПСУ и МКС) ипак је хрватска влада најавила да одустаје од ових реформи.

Француска

Француска влада усвојила је низ декрета којима је дозвољено одступање од закона о раду за прехрамбени, енергетски, транспортни и логистички сектор за (још није одређено) време ванредне ситуације, како би се повећало редовно радно време од 48 сати / недељно на 60 сати / недељно, смањујући време одмора на 9 сати уместо 11 и суспендујући остатак дана од недеље, како би посао могао да се одвија 7/7, као и једнострано модификовало коришћење смањења радног времена. То представља јасно кршење конвенција МОР и Европске социјалне повеље и угрожава здравље и сигурност радника, што је посебно доведено у питање у време садашње кризе. Ове мере су усвојене без одговарајућег гласања и учешћа парламента, а камоли адекватних консултација са синдикатима.

Мађарска

Пошто је 10. марта на брзину донела закон којим је за време трајања кризе „флексибилизован“ Закон о раду, Мађарска влада је следећег дана, у циљу борбе против пандемије, увела ванредно стање. У вези с тим, четири највећа мађарска савеза су објавила саопштење, у коме су подржали неке од мера које за циљ имају очување радних места, али и изразила забринутост због могућности да наведене промене Закона о раду иду на штету радника. Тачка у којој се каже да послодавац може посебним уговором одступити од одредби Закона о раду у суштини поништава читав тај закон и самосталне колективне уговоре. За синдикате је неприхвативо да је одлуке које се тичу света рада влада донела једнострано, без икаквог саветовања са социјалним партнерима.
Корак даље отишло се 30. марта када је мађарски парламент дао зелено светло закону који предесднику Орбану омогућава да ванредно стање, без допуштења парламента, продужава унедоглед, доноси ванредне декрете, суспендује одређене законе и предузима друге ванредне мере усмерене «на заштиту јавног здравља, безбедности грађана и привреде». У складу с тим, предвиђене су затворске казне за преносиоце «лажних вести» које се односе на вирус и мере владе, и које би у једном тренутку могле да погоде и синдикате.
Генерални секретар Европског савета Марија Пејчиновић Бурић је Нове мере владе дочекала на нож. Она је подсетила да «недефинисано време трајања ванредног стања и немогућност да се оно контролише, не обезбеђује поштовање демократских принципа, и да ванредне мере које ограничавају људска права морају бити сразмерне претњи на коју желе да одговоре».
Јавила се и Европска конфедерација синдиката (ЕКС) која је у својим порукама премијеру Орбану и Европској комисији изразила забринутост због поменутих догађања и јасно истакла да она доводе у питање мађарско поштовање и оданост европским вредностима, регулативи Уније, конвенцијама МОР и Европској социјалној повељи. Поменућемо и реакцију Комитета Европског парламента за грађанске слободе, правду и унутрашње послове од 24. марта, који је Европску комисију позвао да «оцени ли су мере мађарске владе у складу са одредбама члана 2 «Уговора о ЕУ» и земље-чланице подсети на обавезу да те заједничке вредности поштују и штите».
Непосредно пред Васкршње празнике мађарска влада је предложила још једну промену: укидање статуса «јавних службеника» запосленима у култури (што је иначе било дефинисано посебним Законом о раду). Ради се о запосленима у музејима, библиотекама, архивима и јавним културним институцијама. Министарство људских ресурса је предлог нових законских решења «а ради консултације са социјалним партнерима», синдикату ККДСЗ (иначе члану Европског удружења синдиката јавних службеника-ЕПСУ) послало последњег радног дана пред празник, у 19:45! После тога су дошла четири празнична дана, а Министарство је синдикату за изношење свог мишљења оставило време до 8:30 првог радног дана после празника! Ради се о неприхватљивом методу социјалног дијалога, па су ККДСЗ и пет савеза-чланова ЕКС влади упутили хитан допис у коме траже да се одмах крене у процес правог преговарања са социјалним партнерима. Постоји бојазан да би влада сличан став могла заузети и по питању других јавних службеника. Зато је ЕПСУ премијеру Орбану, Европској комисији и Европском парламенту упутила свој допис у коме је изразила забринутост, позвала на хитно повлачење из процедуре поменутог законског предлога и затражила гарантовање права на социјални дијалог и колективно преговарање у читавом јавном сектору.

Пољска

Пољски парламент је 31. марта изгласао предлог закона који озбиљно ограничава социјалне партнере и председнику владе чак омогућава да отпусти чланове СЕС-а. Чланови ЕКС из Пољске сматрају да је могуће да се ради о крају социјалног дијалога у тој земљи. После заједничких протеста и писама које су послале националне партнерске организације (укључујући и чланице ЕКС – ОПЗЗ, Солидарност и ФЗЗ синдикални Форум), 1. априла су европски социјални партнери (ЕКС, БизнисЕвропа, СМЕ Јунајтед и СЕЕП) написали своје заједничко писмо председнику и потпредседницима Комисије и Комесару за запошљавање и социјална права, у коме су изразили забринутост и нагласили да су социјални партнери суштински елеменат социјалног дијалога, и да је то загарантовано међународним и европским законима. Исто тако, нагласили су и чињеницу да је социјални дијалог кључни инструмент у борби против економских и социјалних последица пандемије КОВИД-19 и да би владе свуда у Европи требало да подржавају социјалне партнере и помогну им у њиховим настојањима. Европски социјални партнери су апеловали на Комисију да отвори преговоре са пољском владом како би се нова регулатива одмах повукла.

Португалија

У документу којим је председник те земље прогласио ванредно стање и који се у пракси примењује на основу декрета социјалистичке владе, предвиђено је ограничење темељних радничких права. Нове мере премијеру омогућавају да ограничи кретање грађана, привремено ограничи право на штрајк у виталним гранама као што су здравство, цивилна заштита, полиција и војска, али и у секторима који су од виталног значаја за «производњу и дистрибуцију најважнијих производа и услуга». Поред тога, забрањени су протести, друштвени и верски скупови. Ванредно стање је 15. априла продужено за још петнаест дана, уз додатак два нова елемента: 1. Суспендовања права на штрајк у свим кључним јавним службама и 2. Суспензије права на учешће у изради новог радног законодавства! То право је иначе синдикатима и послодавцима зајемчено Уставом и Законом о раду, али се влада позвала на могућност да би оно могло да омете доношење хитне законодавне регулативе и остварење циљева зацртаних у Декрету о увођењу ванредног стања. Поред тога, ради пружања додатне помоћи запосленима у одређеним секторима, предвиђена је могућност њиховог принудног премештања у оквиру јавног сектора, посебно у здравству. Коначно, радницима у државном здравству забрањен је раскид уговора о раду.
Како би спречила злоупотребе и очувала право синдиката да утиче на доношење новог радног законодавства (пре и после самог доношења), Генерална унија радника Португалије (УГТ-П) јавно је изнела своје бојазни везане за суспензију права на учешће у његовој изради. Ипак, СЕС у пракси наставља са радом, а слично се може рећи и за неформалне консултације са владом, тако да су синдикати уверени да ће и поред формалних ограничења имати погућност да искажу своје мишљење. Што се тиче ограничења права на штрајк, ту фактички није додато много преко онога што је и до сада постојало. За сада није било спорова јер синдикати у поменутим секторима – с обзиром на ситуацију - нису покренули никакав штрајк (мада је додуше онај у јавном сектору, заказан за 20. март, отказан). Чланице ЕКС из Португалије, ЦГТП-ИН и УГТ-П сматрају да је у овом тренутку од кључног значаја будно пратити начин на који ће се донете мере примењивати.

Румунија

У складу са председничким Декретом од 16. марта који је за циљ имао спречавање ширења епидемије и управљање њеним последицама, а у складу са развојем епидемиолошке ситуације - за време ванредног стања ограничена су следећа права: право на неповредивост дома; право на образовање, слобода окупљања, право приватне својине и право на штрајк.

Белгија

Мањинској влади је, уз подршку великог дела опозиције, допуштено да влада законима донетим по хитном поступку, па и области радног законодавства - при чему није дужна да их подноси на расправу ни парламенту, ни синдикатима. За сада, међутим, није било покушаја ограничења сидникалних права.
*
У неким земљама је интервенцијом посланика и синдиката спречено доношење мера које су могле да се покажу разорним по људска и синдикална права:

Бугарска

Председник Румен Радев (иначе социјалиста) ставио је вето на део предлога Закона о ванредном стању који је у парламенту изгласала конзервативна опозиција, а којим је било предвиђено поооштравање санкција за «ширење лажних информација». Да је ова одредба прошла људи би могли бити осуђивани на три године затвора, а стручњаци, новинари, синдикалисти и грађани подвргнути ауто-цензури.

*

Иако је у неким земљама право на штрајк ограничено, у другима синдикати нису оклевали да се њиме користе и покрећу колективне акције (укључујући и штрајкове) како би владе и послодавце натерали да примене мере пуне заштите оних радника који су морали да наставе са радом. Ево неколико примера:

Белгија

После краћих колективних акција, најчешће излазака са радних места, синдикати трговине су успели да у компанијама као што су «Делез» и «Карфур» започну преговоре о додатним накнадама, било финансијским, било у облику додатних одмора. Тако су радници у «Делезу» добили 5 дана екстра одмора и 400 до 470 евра у боновима за исхрану, боновима за куповине и кроз попусте у продавницама фирме, у «Алди-ју» такође 5 дана додатног одмора, за евро увећане бонове за храну и бонове за куповине, док су преговори у «Кори», «Карфуру» и «Мач-у» завршени, али се чека да њихови резултати буду потврђени.
У «Колруит» групацији социјални партнери су потписали уговор којим се предвиђа 30 минута додатног годишњег одмора на сваки радни дан (максимално 5 дана или 36 сати у времену између 9. марта и 30. јуна).Поред тога обезбеђени су и бонуси и ваучери за волонтере у продаји и стручним службама, као и повећање вредности бонова за исхрану за 4 евра.
Сличнио је и са запосленима у «Лидл-у» који ће моћи да користе додатни (мимо званичног) годишњи одмор у трајању од 7 дана. Ово право односи се како на запослене у продаји, тако и на оне у стручној служби. Број слободних сати рачунаће се према сатима који су одрађени у времену између 13. марта и 30. јуна. Синдикати су за све запсолене обезбедили и такозване «еко-ваучере» чија ће вредност бити израчуната у складу са одрађеним бројем сати (максимално до висине од 250 евра). Коначно, запослени који раде на даљину примиће бонус од 3 евра на дан.
Крајем марта синдикати полиције су ради обезбеђења бољих мера безбедности и здравља на раду (добијања маски и осталог) најавили штрајк, али су у међувремену њихови захтеви задовољени. Радници у фабрикама где ради већи број људи са хендикепом, такође су 6. априла најавили штрајк пошто су и даље били на листи предузећа од виталног интереса и стога терани да наставе са радом.

Италија

Пошто су се крајем марта у неколико грана умножили штрајкови, Министарство привредног развоја је 25. марта донело декрет који је заменио онај од 22. марта, и саставило нову листу „дозвољених привредних делатности“. Због тога је дошло до престанка рада у аутомобилској, текстилној и гумарској индустрији, као и у производњи пољопривредних машина.